Iz Rusije s...?

Iz Rusije s ... 

I DEO

ili ima neka tajna veza 

Nema vremenskog perioda u srpskoj istoriji koji na neki način nije bio povezan sa dalekom a nama tako bliskom "majkom" Rusijom. Srbi su vazda bili za i protiv okretanja istoku, večita svetosavka dilema, da li smo bili samo pioni jedne velike sile koja je koristila međusobnu sentimentalnost i naklonost dva naroda za svoje interese, ili je u suštini bila bratska sila koja nam se često našla u nevolji.....

Verovatno pravi odgovor ne postoji, ali u ovom postu određenim hronološkim redom prikazaćemo vam činjenice za i protiv, pa vi izvedite neki svoj zaključak...

Turska vladavina Srbijom

  Prve veze dinastije Romanov sa Srbima datiraju iz doba vladavine cara Alekseja Fjodoroviča Romanova, kome su 20. maja 1668. mitroploit Sava II i njegov 23-godišnji brat Đorđe, kasnije grof Branković, izložili plan rata za oslobađanje Srba, Bugara i Vlaha, koji bi Rusija vodila protiv Turske.        Car Aleksej, koji je simpatisao Srbe, ovaj plan je više puta izlagao na sednicama Boljarske dume, koja međutim nije bila za rat

   Sa ruskim carem Petrom Velikim i mnogi Srbi su održavali lične kontakte.Kada je pokušao da svoju državu proširi i učvrsti od Baltika do Crnog Mora, na čijim južnim obalama su se nalazili Turci, Petar Veliki je pozvao Srbe, odnosno hrišćanske narode da mu pomognu. Inicijativa je zastala u samom početku s obzirom da je ruska vojska, nastojeći da prodre preko Moldavije, doživela veliki poraz na reci Prutu od brojčano jače turske vojske.

       Za ime Petra Velikog vezano je uvođenje ruskoslovenskog jezika u srpske crkve i u srpske škole u Vojvodini, odnosno u Habzburškoj monarhiji.

       Posle ovog poraza veze sa Rusijom nisu prestajale, naprotiv, došlo je i do prve seobe Srba u Basarabiju, a iz Rusije šalje se pomoć Crnoj Gori, naročito posle susreta ruskog cara i vladike Danila, u čijem je vremenu izvršen pokolj crnogorskih poturica. Ipak, poraz na Prutu doneo je nove nevolje Srbima, jer je u leto 1714. veliki deo srpskog naroda iz Crne Gore prebegao na mletačku teritoriju, a vladika Danilo u Rusiju.

       Deo Srba pod pritiskom terora Marije Terezije ponovo je krenuo u seobu u Rusiju, u kojoj je na desnoj obali Dnjepra, sa sedištem u tvrđavi Sv. Jelisavete formirao Novu Srbiju, a na levoj obali Dona, između Mahmuta i Luganska, i Slavjanoserbiju.

       Srpski pukovi odmah su se stavili na raspolaganje ruskoj vojsci, tako da su s velikom hrabrošću učestvovali u ratovima koje je Rusija vodila protiv Pruske, zatim u dva rata protiv Turske, kao i protiv Poljaka u Zaporoškoj Seči.

       Raćuna se da je tokom XVIII veka u Rusiji bilo oko 100.000 Srba.

       Ruska carica Katarina II takođe je u svojim osvajačkim ratovima uvek računala na pomoć Srba, odnosno balkanskih hrišćanskih naroda. Ipak, po Rusiju uspešno okončan rat s Turcima Kučuk Kajnardžijskim mirom 10. jula 1774. predstavlja i vojničke i diplomatske pobede, a s tim i očekivano poboljšanje uslova života balkansih hrišćanskih naroda.

       U doba carice Katarine dolazi na osnovu sporazuma sa austrijskim carem majA 1781. do uspostavljanja interesnih sfera: Srbija i Bosna došle su pod austrijsku interesnu sferu, a Bugarska sa Carigradom i Bosforskim moreuzom pod rusku.U doba ruskih careca Jelisavete i Katarine mnogi Srbi postali su đenerali i vojskovođe u Rusiji.

Pozitivna strane: Rusija je bila versko, politički, nacionalni simbol slovena na balkanu tog vremena, novi Jerusalim, novo rimsko istočno carstvo koje je u ovim sverama pomagala svoju slovensku braću,  kao nada da će jedna velika slovenska nacija spasiti zuluma  svoju slovensku braću, tu se radja mit i stvarnost "majke" Rusije...

Negativne strane:Srbija je više formalno nego faktički imala podršku, slično kao i kod zapadnih sila srbi su bili odličan materijal za borbu protiv turaka, i rado korišćeni u sukobima. Desetine hiljada srba otišlo je u Rusiju da  tamo stekne svoj dom i da pomogne oslobodilačke ratove svoje braće, međutim treba imati u vidu da u tom vremenu Srbija kao država ne postoji, već je više manje moneta između velikih sila, stvar njihove dobre volje da  za svoje inerese uključe i srpsko pitanje. Ruski ratovi protiv turaka nisu oslobodilački već spadaju u njihovu nacionalnu strategiju proširenja pre svega na Crno more do Baltika na severu.