Како је Земун родио Израел

        Малена варошица са укусом бечке сецесије, граница једног великог царства на умору с почетка двадесетог века, увек своја и аутентична, стециште интелектуалаца, трговаца, шпијуна, војника и којечега.  Земун вечита тајна балкана, више гост него његов аутентични део, свака улица тајна исповест, ово је једна од њих..

  "Оно што си наумио, више није сан."

Теодор Херцл 

од мајке Жанет (Јеанетте) и Јакоба Херцла рођен је 02.маја 1860. у Пешти, одакле су се преселили његови родитељи, угледна јеврејска породица из Земуна. Његов отац Јакоб Херцл рођен је био у Земуну у којем је и живео његов отац, Теодоров деда, Симон Леб.

• Теодор у раној младости постаје аустроугарски новинар и публициста, међутим све се мења у току I светског рата  када у Француској започиње чувена „Драјфусова афера-L'affaire Dreyfus“. Француски официр Алфред Драјфус јеврејског порекла бива оптужен да је одавао тајне немачкој страни у току рата и бива осуђен на доживотну робију. Међутим за очигледно је било да се ради о намештаљци, те да је неко морао бити оптужен, после силних правних и животних мука Драјфус бива ослобођен, а Француско јавно мњење бива подељено и шокирано целим случајем, афера постаје синоним и данас за монтиране режимске судске процесе. Афера рађа још нешто, снажну идеју у Теодору Херцлу за стварање јединствене израелске државе, повратак јевреја на заборављена огњишта која су морали да напусте. Он неуморно пише и ствара капитална дела ционизма, сада азбука стварања нове јеврејске државе, делима:
• Der Judenstaat (срп. Држава Јевреја)
• Altneuland (срп. Стара земља, Нова земља)

"Оно што си наумио, више није сан." (енгл. "If you will it, it is no dream.") Фраза из Херцлове књиге  „Стара земља, Нова земља“, постала је омиљени слоган јеврејског покрета.

Teodor Hercl (Benjamin Ze’ev Hercl, בנימין זאב הרצל)

     Херцл бива изабран и за првог председника Светске ционистичке организације, а у свом дневнику је већ у септембру исте године забележио како су управо ту ”постављени темељи модерне јеврејске државе”, како ће се то и десити за педесет година.

Пола века касније, 14. маја 1948. године, проглашена је Држава Израел.

        Теодор и његови потомци доживљавају тужне и трагичне судбине, а Теодор умире 3. јула 1904.године у тадашњој Аустоугарској. Његови посмртни остаци пола века касније бивају са највишим почастима сахрањени на јерусалимској гори која носи његово име – гори Херцл (односно Планини сећања, Хар Хертсл הר הרצל). То је национално гробље Израела које се налази у западном делу Јерусалима и на истом гробљу сахрањивани су Израелци страдали у многим ратовима. Западно од горе Херцл налази се и Јад Вашем (יד ושם), музеј посвећен Холокаусту.

више о томе извор: https://pulse.rs/porodica-hercl/

      Улица у Земуну од скоријег времена носи његово име, „Ако је Теодор Херцл рекао да је у Базелу установио јеврејску државу, онда су овде у Земуну „посађене прве младице“ државе Израел“ рекао је председник Израела Рувен Ривлин на церемонији откривања табле са именом Херцла.

Рабин Алкалај 

     Један од родоначелника ционизма и идеје о борби јевреја за своју државу је још један земунац рабин Јехуде бен Шломо Хај Алкалаја (по коме данас једна од улица у Земуну носи назив – Рабина Алкалаја), у којој се још увек налази зграда старе синагоге.

      Човек вере и идеје Алкалај је своју замисао записао у књизи „Божја судбина“, а од свих Алкалајевих ученика, један му је посебно помогао у штампању и објављивању књиге — Јаков Херцл отац Теодора Херцла. Овај изузетни човек својом визијом утицао је на Теодора и многе друге ционисте, те сада у јевреској заједници ужива дубоко поштовање.

„Када је Алкалај сањао о повратку јеврејског народа у своју отаџбину, сањао је и остварење сопственог сна. Имао је реалистичан политички план о успостављању суверене домовине на тлу Израела. Србија је била једна од првих држава која је признала Балфурову декларацију 1917. године“, рекао је председник Израела Рувен Ривлин прилком посете Србији.

       Велика држава Израел много дугује маленом Земуну, али они то нису заборавили, и ко зна које још тајне крије та круна Новог Београда, онда када Земунски кеј прошапта нам још коју причу, можемо опет бити  незаслужено поносни.