ДЕМОНИЗАЦИЈА ИНТЕЛЕКТА ИЛИ КАКО СМО ПОЈЕЛИ САМИ СЕБЕ !

"Ако смо пали, били смо паду склони"

 ... Вечита српска подела и дилема, жеља да се буде део света, али...

     Огледало ћути, не коментарише, и ако се понекад у неком историјском делићу времена погледамо у њега и згрожени  стресемо.

  Демонизација нашег интелекта се  НАСТАВЉА, интернет је сада згодно место да сваки "научник" или виспрени фашиста-љотићевац и четник у покушају ( о да има их и сада) напише по који редак.  

  Када почнете себе да ударате чекићем по глави још од  пре два века (најмање), последице остају и неће се лепо завршити. Онако ошамућени бићемо "земља снова", а неки пијани шеширџија ће наставити да нас нутка новим народним опијатима и заблудама.

 Овде нећемо писати о карактерологији српског народа, јер је то  научно и књижевно одавно обрађено.

Кога занима нека види:

 http://www.promacedonia.org/serb/cvijc/cvijic_balkansko_poluostrvo_1.pdf, https://www.knjizara.com/Karakterologija-Jugoslovena-Vladimir-Dvornikovic-10201
http://www.upps.rs/wp-content/uploads/2015/08/Cujte-Srbi.pdf

 Говорићемо о српском прогону самога себе, вековној сатанизацији, забрани, прогањању, подсмеху српске напредне свести, пилонима  једне земље, али који и данас у одређеним круговима и слојевима нашег друштва доживљавају нападе и осуду... 

Пример први

Вук Стефановић Караџић- "Антихрист  у срба"

    Можда звучи невероватно али Вук спада у најоспорованије српске главе, и данас и некада.

О животу и раду Вука скоро да се све зна и незаобилазна је историјска личност, отац савремене српске писмености, али..

     У свом раду је највише оспораван од стране Српске православне цркве пре свих од тада карловачког митрополита Стратимировића, због увођења слова "ј" у нашу азбуку, увођења "простог" народног језика уместо дотадашњег  славеносрпског и рускословенског језика цркве, вештачке творевине настале у српском језику претежно под утицајем руског језика и књижевности у 18.веку. У то време Милош Обреновић забрањује му повратак у земљу, настоји се на сваки начин да доживи тужну судбину свог претходника Саве Мркаља првог реформатора српског језика у покушају, који умро одбачен од свих у болници за душевно оболеле. 

  У модерно доба приликом снимања чувене Тв серије о Вуку, Српска православна црква је једно време бранила да се снимање серије одржи на локацијама манастира Троноша и Студеница, правдајући се да је разлог лош и неистинит приказ цркве у раније емитованој серији на тадашњој телевизији Београд "Бањица".

  Цитат: Иринеј Буловић : „Мислим да Вука, без обзира на његову величину и на његов допринос нашој култури, не можемо назвати настављачем мисије Српске православне цркве."

   Део српске "интелектуалне" елите и данас после 200 година од Вуковог војевања за српско слово, замера му слично: издајник Вук или хроми антихрист како га називају одговоран јер је осиромашио српски језик,  није био довољно образован и учен,  а да је цео Вуков рад уствари био аустроугарска завера преко Вуковог ментора бечлије Копитара, да се српски народ одвоји од својих корена и да се ради о покушају превођења срба у католичку веру.

   И ако је реформатор али и наследник ранијих српских просветитеља у коме сигурно значајну улогу има и Српска православна црква,  Вук је изгледа и данас сувише проевропски и превише модеран за укус дела дневнополитичке садашњице као и у време својих савременика, то је његов усуд али тиме његова звезда још јаче сија. Сваки његов неутемељени  критичар пише "његовим" писмом, тако да је свака написана реч  потврда његовог рада, Вук је знао тада а што морамо и ми знати и данас, да се мора корачати храбрије. 

Наставиће се...