Milan Stojadinović-čovek od kojeg je i đavo zajmio

 Ako mislite da moderni političari spadaju u vrh kontraverznih ličnosti prepunih afera i raznih skandala grdno ste se prevarili.

 Milan Stojadinović (rođen u Čačku 1888.g ) istorijska figura sa početka dvadesetog veka predstavlja jednu od najintrigantnijih ličnosti novije srpske istorije o kome se zna mnogo ali i ništa, koji je hvaljen kao političar, finansijski genije, državotvorac, osporavan kao beskrupulozni političar, finansijski špekulant i prevarant, fašista i slično.

 Potiče iz ugledne porodice otac Mihailo rodjen u selu Stopanja kod Kruševca bio je ugledni pravnik i sudija od karijere, sudija Vrhovnog kasacionog suda i advokat, član Pašićeve Radikalne stranke, majka iz okoline Rudnika takođe iz ugledne porodice praded po bočnoj liniji arhimandrit Melentije Pavlović jedan od Miloševih ustanika protiv turaka, a takođe rođak joj je i poznati ustvobranitelj Toma Vučić Perišić iz tog vremena.

 Milanovo detinjstvo i mladost bili su veoma lagodni za tadašnje prilike, otac ga šalje na studije prava u Beograd, pa zatim u Beč, Minhen, doktorat stiče na beogradskom univerzitetu jer se tamo teže sticala ta titula nego na nekim stranim univerzitetima (zamislite danas) sa temom "Nemački budžet" (neki autori pogrešno navode Nemački ustav). Nastavlja usavršavanje u Parizu i Londonu gde se interesuje za ekonomske nauke i stiče potrebna znanja i veštine. Svuda prilično lepo živi izdržavan od strane oca, hedonista po sopstvenom priznanju uživa u čarima velikih prestonica, lepim ženama i prati mondenski način života u njima.Tu se javlja bizarni slučaj kada je bio osumnjičen da je učestvovao u krađi posmrtnih ostataka kralja Aleksandra I Karađorđevića (njegove glave) koji je bio sahranjen na Bečkom groblju a ta misterija do danas nije rešena.

 Kao mladi stručnjak iz finansija pred I svetski rat počinje da radi u ministarstvu finansija kao najniži činovnik,ali svojom inteligencijom i nadarenošću za finansije brzo napreduje, za vreme rata radi pri navedenom ministarstvu Glavnom državnom računovodstvu, prvo u Beogradu, pa po povlačenju srpske vojske u Nišu sve do Krfa. Brine se državnoj valuti, sanducima novca i zlata, i deo istih sprovodi preko Albanije do sigunog mesta na Krfu.Još 1917.g postaje načelnik ministarstva a 1918.g  generalni direktor državnog računovodstva.

  Nakon završetka rata Stojadinović kao dugogodišnji član Radikalne stranke i uvaženi finansijki stručnjak pada u oči Nikoli Pašiću koji ga postavlja 1922.g za ministra finansija u svojoj vladi u njegovoj 34. godini života.Pre toga 1919.g postaje direktor Engleske banke i direktor beogradske berze.

 Njegov posleratni uspon je vrtoglav, i može se slobodno reći izuzetan, kao ministar ostaje do 1926.g a 1923.g postaje narodni poslanik ispred Narodne radikalne stranke, i  ponovo postaje ministar finansija i senator.

Posle atentata na kralja Aleksandra Karđorđevića 1934.g, knez Pavle Karađođević namesnik ga 1935.g postavlja na čelo vlade gde ima i funkciju ministra inostranih poslova. Stojadinović je finasijski vizionar, nameran da srpsku privredu izdigne, umešan je finansijski stručnjak, priklanja se više Nemačkoj i njenoj privredi, ali se drži otvoreno prema svima. U unutrašnjoj politici čini se da nastoji da pomiri netrpeljive Hrvate da prihvate jugoslovensku zajednicu i da relaksira odnose sa njihovim političkim vrhom.

 Međutim u tom međuratnom perodu za njega se vezuju brojni skandali, Zakonom o ratnoj šteti država menja poverioce te tako umesto da Nemačka plaća ratnu odštetu građanima Srbije ona to čini privilegovanim pojedincima iz državnog aparata u novcu i mašinama. Nizom špekulativnih berzanskih poslova time su se najviše obogatili Stojadinović i ministar pravede posle rata Laza Marković, a u te poslove ušao je i sam kralj Aleksandar.

  Odmah posle rata Stojadinović finasijskim špekulacijama uzima ogromne novce koristeći položaj kao direktor Engleske banke, kada afera bude otkrivena on se povlači a sva odgovornost pada na teret drugog službenika koji zbog toga izvršava samoubistvo.

  Knez Pavle kao više predstavnik engleskog uticaja na balkanu suprotno pronemački ustrojenom Stojadinoviću 1939.g ga smenjuje a po želji engleske krune pred rat biva praktično  kidnapovan i odveden na ostrvo Mauricijus gde ga drže zatočenog englezi tokom celog Drugog svetskog rata.Pred rat Stojadinović je važio za jednog od najbogatijih srba i njegovo bogastvo se procenjivalo na oko 700.000.000 dinara, on 1946.g deo tog bogastva prebacuje u Argentinu. Tako tamo stiče ugled ekonomskog stručnjaka, i ostvaruje odlične poslovne veze preko Huana Perona tadašnjeg predsednika Argentine, postaje važna ličnost srpske emigracije i ugledni privrednik.

 Ipak želo je da se vrati u Srbiju makar na kratko i ako je bila pod komunističkom vlašću, on se ne libi da stupi u kontakt sa Udbom socijalističke Jugoslavije nudeći joj svoje usluge a pre svega da pomogne da se pronađe ustaški poglavnik Pavelić sa kojim je u povremenom kontaktu. U zamenu za to obećano mu je od strane Udbe da će pustiti na slobodu njegovog brata koji je bio na robiji optužen da je bio kolaboracionista za vreme Drugog svetskog rata. Međutim malo su sarađivali a od oslobođenja njegovog brata nije bilo ništa, niti je Milanu bilo omogućeno da se vrati u Srbiju, verovatno usled razočarenja ali i kao čovek koji ne iznosi sve karte na sto, Stojadinović iznenada sklapa pakt i dogovor sa Pavelićem o budućoj podeli tadašnje komunističke Jugoslavije između hrvata i srba. U javnosti to dolazi do odjeka ali dogovor realno nije imao nikakvu težinu, još su i Pavelić i Stojadinović bili oštro kritikovani od strane svoje ekstremne emigracije.

 U Argentini pokreće ugledni list "El ekonomist", i tamo živi sa svojom suprugom Augustom i dvoje dece  sve do svoje smrti 1961.g,, list nastavlja da vodi njegov zet  a danas i unuk koji sada ima i svoju televiziju a bio je i član argentinske vlade.

  Na kraju zaključite sami ko je bio Milan Stojadinović, oni koji ga hvale i oni koji ga kritikuju prestrogi su u svojim stavovima koji često imaju ideološka polazišta. Možemo reći da je bio jedan sposoban i kontraverzan čovek sa ogromnim oportunističkim umećem, ako želite više da saznate možete naći njegovu autobiografsku knjigu " Ni rat ni pakt", ili pročitati još detalja na par linkova ovde: 1. , 2., 3.