Trojni pakt konačna istina..

Протокол, који су данас потписали с једне стране министар спољних послова Рајха г. фон Рибентроп, италијански министар спољних послова гроф Ћано и јапански амбасадор генерал г. Ошима, а с друге стране југословенски председник Министарског савета г. Цветковић и југословенски министар инистраних послова г. Цинцар-Марковић и приступања Југославије Пакту трију сила, закљученом 27. септембра 1940. године између Немачке, Италије и Јапана, гласи:

Владе Немачке, Италије и Јапана с једне стране, преко својих потписника помоћника утврдиле су следеће:

Члан 1.

Југославија приступа пакту Трију сила, потписаном у Берлину 27. септембра 1940. године између Немачке, Италије и Јапана.

Члан 2.

Уколико заједнички технички одбори, предвиђени чл. 4 Пакта трију сила, расправљају се питања која додирују интереса Југославије, у раду тих одбора учествоваће и представници Југославије.

Члан 3.

Овом протоколу приложен је као прилог текст Пакт трију сила.

Овај протокол састављен је на немачком, италијанском, јапанском и југословенском језику, при чему сваки од тих текстова важи као оригинал.

Протокол ступа на снагу на дан потписивања.

Додатне нote

Напомена из извора: На ноте које му је данас поводом приступања Пакту трију сила упутио министар спољних послова Рајха, претседник Министарског савета г. Драгиша Цветковић одговорио је следећим нотама:

Беч, 24. марта 1941. г.

Његовој Екселенцији
Господину Јоахиму фон Рибентропу,
Министру иностраних послова Рајха.

Ваша Екселенцијо,
Приликом данашњег приступања Југославији Пакту трију сила, Ви сте изволели упутити ми ноту ове садржине:

„У име и по налогу Немачке Владе имам част саопштити Вашој Екселенцији следеће: Поводом приступања Југославији Пакту трију сила које је данас учињено, Немачка Влада потврђује своју одлуку да ће увек поштовати суверенитет и територијални интегритет Југославије.“

У име и по налогу Краљевске Југословенске Владе част ми је потврдити пријем ове изјаве коју је Краљевска Влада узела на знање.

Изволите примити, Господине Министре, уверење о моме дубоком поштовању.

Драгиша Ј. Цветковић, с. р.

Беч, 24. марта 1941. г.

Његовој Екселенцији, Господину Јоахиму фон Рибентропу, министру иностраних послова Рајха.

Ваша Екселенцијо,
Приликом данашњег приступања Југославији Пакту трију сила, Ви сте изволели упутити ми ноту ове садржине:

„С позивом на разговоре који су били вођени поводом данашњем приступања Југославије Пакту трију сила, имам част да Вашој Екселенцији у име Владе Рајха са овим потврдим споразум између Владе сила осовине и Краљевске Југословенске владе о томе, да влада сила осовина за време рата неће упућивати Југославији захтев да дозволи пролаз или презов трупа преко југословенске државне територије.“

У име и по налогу Краљевске Југословенске Владе част ми је потврдити пријем ове изјаве коју је Краљевска Влада узела на знање.

Изволите примити, Господине Министре, уверење о моме дубоком поштовању.

Драгиша Ј. Цветковић, с. р.

Напомена из извора: Истим поводом, претседник Министарског Савета г. Драгиша Цветковић упутио је следеће ноте министру спољних послова Краљевине Италије:

Беч, 25. марта 1941. г.

Његовој Екселенцији
Господину Грофу Гепеацу Ћану
Министру иностраних послова Краљевине Италије

Ваша Екселенцијо,
Приликом данашњег приступања Југославији Пакту трију сила, Ви сте изволели упутити ми ноту ове садржине:

„У име и по налогу Краљевке италијанске владе имам част саопштити Вашој Екселенцији следеће: Поводом приступања Југославији Пакту трију сила које је данас учињено, Краљевска италијанска влада потврђује своју одлуку да ће увек поштовати суверенитет и територијални интегритет Југославије.“

У име и по налогу Краљевске Југословенске владе част ми је потврдити пријем ове изјаве коју је Краљевска влада узела на знање.

Изволите примити, Господине Министре, уверење о мом дубоком поштовању.

Драгиша Ј. Цветковић, с. р.

Беч, 25. марта 1941. г.

Његовој Екселенцији
Господину Грофу Гепеацу Ћану,
Министру иностраних послова Краљевине Италије.

Ваша Екселенцијо, Приликом данашњег приступања Југославији Пакту трију сила, Ви сте изволели упутити ми ноту ове садржине:

„С позивом на разговоре који су били вођени поводом данашњем приступања Југославије Пакту трију сила, имам част да Вашој Екселенцији у име Краљевске италијанске владе са овим потврдим споразум између Влада Сила Осовине и Краљевске Југословенске Владе о томе, да Владе Сила Осовина за време рата неће упућивати Југославији захтев да дозволи пролаз или презов трупа преко југословенске државне територије.“

У име и по налогу Краљевске Југословенске Владе част ми је потврдити пријем ове изјаве коју је Краљевска влада узела на знање.

Изволите примити, Господине Министре, уверење о моме дубоком поштовању.

Драгиша Ј. Цветковић, с. р.   izvor-

   Posle višedecenijskih napadanja i ideoloških zamračivanja istine sa ove distance konačno možemo da damo pravi sud o čuvenom pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu. Isti je potpisan 25.03.1941.g u dvorcu Belvedre nadomak Beča u žutoj sobi sa početkom ceremonijala u 14 časova.Potpisnici su nemački predstavnik Ribentrop, grof Ćano sa italijanske strane, general Ošima japanski ambasador, predsednik jugoslovenske vlade Cvetković i ministar spoljnih poslova Cincar Marković. Prisutni su bili još mađarski, slovački, rumunski i bugarski predstavnici i jugoslovenski poslanik u Berlinu Ivo Andrić o čemu ćemo naknadno pisati kao istorijsku zanimljivost.

  Kо је pažljivo pročitao napred navedeni tekst protokola može i sam da zaključi sledeće:
1. JUGOSLAVIJA SE FORMALNU PRIDRUŽUJE PAKTU BEZ OBAVEZE DA SE VOJNO ANGAŽUJE NA STRANI SILA OSOVINE
2. ЈUGOSLAVIJI SE GARANTUJE SUVERENITET I NEPOVREDIVOST GRANICA, BEZ PRELASKA TRUPA I MATERIJALA SILA OSOVINA PREKO NJENE TERITORIJE.
3. JUGOSLAVIJI SE NUDI PO POBEDI SILA OSOVINA  DA DOBIJE GRAD SOLUN I  LUKU.

  Pоslednje dve stavke predstavljale su tajnu klauzulu koju po dogovoru Jugoslavija nije smela javno da objavi jer je dobila najbolje uslove od svih svojih suseda koji su već ranije pristupili paktu.Hitler je sve želeo samo ne rat na Balkanu jer se spremao za pohod na Rusiju. Jugoslavija a pre svega Srbija bili su mu najznačajniji partner ne želeći kako sam kaže da stvori novi "Solunski front"  uzevši u obzir da je morao da se angažuje oko Grčke jer su italijanske trupe potučene u pokušaju da osvoje na svoju ruku Grčku, a engleske trupe se iskrcale na ostrvo Krit.Čak je javno izražavao razumevanje za dvumljenje Srbije naglašavajući da je spreman da zaboravi prošlost tražeći od Srbije da uđe u njegovu novu Evropu. (neke sličnosti nam padaju na pamet zar ne.. ).

  Knez Pavle i srpska vlada nisu na prečac doneli odluku, Hitler je u dva navrata lično vršio pritisak na kneza, а saveznici su ironično i sa cinizmom tražili da se Srbija žrtvuje i stupi u rat protiv Nemačke a posebno Engleska ne obećavajući nikakvu pomoć. Knez Pavle engleski đak nakon odluke da se pristupi paktu na sednici najvišeg tadašnjeg političkog vrha i Krunskog saveta sam kaže: "Ви врло добро знате да сам ја некад био енглески ђак и да су многи данашњи британски државници моји школски другови. Моја свастика је удата за члана британске краљевске породице, а моја супруга је грчка принцеза.Ово неколико једноставних чињеница саме по себи говоре где припада моје срце.Али ја имам савест и не могу да водим свој народ у рат када унапред знам да бинама то донело сигуран пораз." 

Međutim Srbija je odabrala drugi put general Simović preko engleske tajne službe za male novce izvodi puč 27. marta 1941.g i ako je o toj nameri bio obavešten ranije knez Pavle on nije verovao u to. 

  Srbija je gurnuta u antifašističi~etnički~verski~ideološki~građanski rat od koga se čini se nije do danas oporavila. Knez Pavle je žrtvovao sve i svoje dostojanstvo i čast radi mira koji nije dobio za svoju zemlju, proglašen je izdajnikom kao i mnogi drugi.Ostaje velika istorijska zagonetka šta bi bilo sa Srbijom i Jugoslavijom da je pakt ostao na snazi, da li bi ga Nemačka ispoštovala i kako bi posle njenog poraza Jugoslavija opstala. 

  Skoro da je sigurno sledeće: pristupanje Trojnom paktu bila je istorijska nužnost od dva zla manje, pokušaj da se spasi šta se spasti može,dok javnost u Jugoslaviji nije o tome bila pripremljena niti je znala punu sadržinu pakta, to su iskoristile savezničke tajne službe a pre svih Engleska da žrtvuju  balkanske narode (pre svega srpski narod koji je toliko puta pokazao svoju političku nezrelost) zarad dobijanja na vremenu za pripremu borbe protiv Nemačke.~Velika je verovatnoća da je pakt ostao na snazi da ne bi bilo toliko prolivene krvi na Balkanu a da bi se Jugoslavija ili neka druga državna tvorevina na ovim prostorima nekako snašla posle pobede antifašističkog bloka kao što su to učinili svi naši susedi koji su bili pristupili paktu~ 

 Naravno evo par zanimljivih linkova: a i b